zilha 8
Proljetni dan...al ono bas pravi...sunce i cvrkut ptica...zima je bila iza...ona sto je
na seher sasula 2 metra snijega pa se nikud nije moglo maket...sjecam se ko sad...
malo je bilo groblje na Alifakovcu taj dan...premalo...za sve ljude koji dodjose da isprate
staru hadzinicu...rijeka rodbine,komsija,prijatelja...mnoge je zaduzio Muretov babo rahmet
mu dusi...a nemali broj i ona licno...svi su taj dan bili tu...red je a i sevap otklanjati dzenazu...
Nekad davno su se dvije dzenaze potrefile a jedna bila za imucnog i vidjenijeg covjeka
druga za neku sirotu staricu koja nije imala nikog svog pa je haman neki mladi efendija
sam klanjao...vele da je stari efendija Trnka tada zamolio prisutne da predje jedan dio
tamo i da otklanjaju sirotici jer eto nema ko a sevap je golemi...prosla su ta vremena...
Nekoliko bijelih ahmedija se tiskalo oko tabuta...doba sevapa i efendije Trnke je proslo...
tu su zbog koverti...uce na smjenu...svaki po dio...valja opravdati prisustvo na dzenazi...
ni u smrti ljudi nisu jednaki...kao sto nisu ni za zivota...kazu da pred bogom ipak jesmo...
svi isti...tako vele i ovi lesinari sa ahmedijama...nek im bude onda...
znaju da ce dobro hajrovat...zato su oduzili...jedan za drugim...glasniji su no inace...valja
nadjacat zamor tolike mase ljudi...narodu su u neka doba utrnule noge...na dzenazama se
cuci...samo je bolesnima dozvoljeno stajati...i uciti stojecki... najstariji efendija konacno
zausti: draga braco i sestre...vecina vas je poznavala....pa ako je nekad nekome...
nazao ucinila...ostala duzna...hocemo'l hadzi subhija hanumi halalit...HALALOSUM
jednoglasno rece nekoliko stotina dusa...spremio je Mure koverte za svakog...i od jednog do
drugog svakom pruzio ruku, dao kovertu,saslusao par sablonskih utjesnih i krenuo nizbrdo...
Jedina osoba koja ga je voljela na ovom dunjaluku je otisla...bezglasno je plakao...dugo joj
je trebalo da ispusti dusu...napatila se k'o niko...spremao se on na ovaj trenutak...al dzaba
sve...na smrt roditelja se nikada ne mozes dovoljno spremiti...
Vracat ce se on ovamo cesto...da progovori sa majkom...da se izjada...da joj prouci fatihu...
i prolazit ce mu sve ove slike ispred ociju...i sa suzama silaziti niz Alifakovac svaki put...bas
svaki put...
Puna kuca zena iz komsiluka...bula...uci se tevhid...Zilha u dimijama...pokrivena...
skrusenog izraza lica...docekuje i ispraca zene...svakoj sprema serbe...kafu...nista ne fali...
na izlazu je za svaku spremljena kesa...u kesi pletenica, komad mesa,kolac...zna se red...
sve je ona obavila...danima po kuci hizmetila...mada nocima nije spavala a jutra joj
pocinjala sa mucninom i povracanjem...niko nije bio zakinut...nizasta...jos ovaj put...jos samo
ovaj put...jos ovaj put ce uraditi nesto za staru hadzinicu...i nikad vise...gotovo je...krug njenog
licemjerstva se zatvorio...ozalila ju je kako dolici...barem je na ovaj nacin mrtvu ispostovala...
